Karijera - Putovanje u osrednjost (36-40)

- 36 -

Naredne dane sam radio po cjeli dan kako za svoj OOUR tako i za saobraćajnu grupaciju pri čemu sam umor i iscrpljenost pokrivao strogom pragmatikom i "golim činjenicama". Mijana je trpila izlive "mojih argumenata", ali je shvatila da će ovaj rad i njoj donjeti "pozitivnu ocjenu" po okončanju posla, kako od onih "odozgo" tako i "kolega s terena".
- "Šta to radiš Mile, svi se vrte oko tvog malog prsta, sumnjiva mi je ta tvoja velika vrednoća?" - pita me Gojko Rašković iz Knina.
- "Tebe se ne može prevariti, ali ćuti dok ti ide dobro, a ja znam da dobro stojiš, jel' tako?" - rekoh mu ledene face.
- "To jest' , ali se pitam da li ćemo ovakvi proći u "sudaru" s drugim grupacijama?" - sumnjičav je on.
- "Hoće,hoće, vreme je da i oni počmu cjeniti ruku koja ih hrani, svi žive na račun naše grupacije, znaš i sam to, samo što smo do sada imali "jake kadrove", pa nas stalno pljačkali." - velim mu.
- "Znam to, ali ti si mi ipak sumnjiv, zašto te dobro slušaju ovi iz SOUR-a?" - namignu on ne bi li dopro do pozadine događanja.
- "Moraju, došao je trenutak da se stvari stave na pravo mjesto, konstelacija kadrova i trenutka se tako složila." - zagonetno se nasmješim.
- "Nek' ide tako, meni odgovara." - povuče se kad udari u zid tajanstvenosti.
Priđe nam šef planske službe SOUR-a Vlado Višnjić:
- "A, krojite po svome, neka, drago mi je da je proradila saobraćajna grupacija i solidarnost u njoj."
- "Sređuje Mile stvari, sad nemoj samo ti kvariti popuštanjem drugim grupacijama, budi neutralan, biće samo preraspodjela među grupacijama, a tebi kao SOUR-u je svejedno, sve će ti biti u okvirima projicirane bilance." – kaže mu Gojko.
- "Neka, pa i ja sam "saobraćajac", drago mi je da tako ide, a Mile to dobro čini i biće sve u redu. Malo buke, malo vike, ali se brojke neće bitno promjeniti." - nasmija se Vlado.
- "Odlično, idemo dalje, samo da vi gore izborite realnu kompezaciju!?" - velim mu.
- "Prema Ivanuši sigurno će se naša računica prihvatiti s 99% izgleda, a to je puna šaka brade." - nasmija se on - " A kakvi su moji "novi" referenti?"
- "Malo zbunjeni, ali dobro im ide biće oni dobri, samostalni i realni." - velim mu neodređeno.
- "Neka, neka, kad ih vas dvojica učite ne mogu biti loši!" - zamaskira on svoje sumnje stvorene na bazi dojava "šefovskih podrepaša" govoreći u množini mada sam znao da nije bio ni blizu stvarnosti koja se noću odigravala u mojoj sobi.

Karijera - Putovanje u osrednjost (31-35)

- 31 -

Milica i ja smo ustali oko osam, a dočekao nas je vedar i sunčan dan, samo po mirisu se osjećala burica. Čuo sam stare kad su ustali i dogovarali u kuhinji, a nešto kasnije i Jovu kako pali frezu i odlazi na freziranje bašča. U kuhinji je sjedio Stevo i oštrio noževe,a Mira je skoknula do strine Mike na ćakule i kavu.
- "Dobro jutro, šta ćeš ti s tim?" - pitam Stevu.
- "Klaćemo prasad, ljepo je i burno vreme, nema se šta čekati." - veli on.
Prtistavim lončić za kavu na šporet i progaram drva i ugljevlje u ložištu:
- "Nećeš valjda sam, šta ne osta i Jovo?"- pitam ga.
- "Štra će mi, ti žeš pridržati žicu dok ja zakoljem, ostalo je moja briga. Mira i Milica će pomoći oko pranja." - objasni mi on.
- "Dobro, samo mi pokaži, ja sam dosad samo glaeda, nisu me to naučili raditi." - upozorim ga.
- "Neka, nema tu šta posebno, radićeš što ti kažem." - nasmija se on.
Popijemo rakiju, bocun i bičerini su bili na stolu, a tad dodam skuvanu kavu. Dođe tad i Milica noseći Jasenkinu robicu za pranje:
- "Šta je sad to, imaju li ovi ikad mira, nikad ni sveca ni petka." - veli ona.
- "Zar se nisi naspavala?" - pita je Stevo.
- "Ma jesam, ali me probudio Ćićo rano onom svojio glasinom, i kad šapće čuje ga se na kilometre." - osmija se ona.
- "Znaš ti njega, preskočiš to i spavaš dalje." - veli joj Stevo smijuljeći se, a tad se okrenu meni:
- "Ajmo sad Mile, vidiš ovu sajlu s ručkom i omčom, kad ja nabacim omču prasetu na njušku ti samo vuci sebi, ostalo ću ja." - objasni mi on.

Karijera - Putovanje u osrednjost (26-30)

- 26 -

Kod kuće je bilo sve u redu, Jasenka je napredovala kako treba, uveliko se smijala i plela rukicama i ritala se nogicama. Počeli smo joj davati i druga jela predviđena za tu dob, voćne kašice, juhice i sokove. Ponašala se kao velika, oko hrane nije pravila nikakvih problema.
Milica se posvetila njoj i kući, a posla je uvjek bilo te su joj dani brzo prolazili što nas je navelo da razmišljamo kako ćemo kad prođe porodiljski dopust i kada ćemo morati oboje raditi. Spomenuli smo teti Eti mogućnost da ona čuva Jasenku dok smo mi na poslu, ali je ona odlučno odbila:
-"Prestara sam ja za taj posa, velika je to za mene obaveza i odgovornost."- pravdala se ona. 
Bili smo u dilemi da li tražiti neku curu ili mjesto u jaslicama. Cure ka' cure, nisu pouzdane, a u jaslice treba djete nositi rano, kad najslađe spava. A skupo i jedno i drugo, što se toga tiče skoro da je svejedno. 
Ja sam položio testove u auto školi i prvu pomoć, sada sam išao na vožnju. Trebalo je u vožnji s instruktorom provesti četrdeset sati, po sat-dva sedmično. Instruktor mi je bio Marko Šolić, profesionalni vozač "Prerade", koji bi u zoru razvozio kruh po dućanima, a kasnije do kasno u noć radio kao instruktor u auto školi.
-"Što tako Marko, možeš li izdržati?"- pitam ga kad smo se malo upoznali.
-"Moram Mile, treba graditi kuću iz podstanarstva, a ženina plaća u "Jugoplastici" nikakva. Tu su i dica, škola, knjige, roba, a šta sve ne? A stan neću dobiti do sudnjeg dana!"- objašnjava on.
Bio je pet-šest godina stariji od mene, a kako mi ispriča ćaća ga je iz Ogorja poslije osnovne škole posla u grad "golog ki pištolj", nek se snalazi kako zna i umije. Sa šesnaest se zaposlio kao transportni radnik u "Preradi" i avancira do šofera:
-"A da sam ima di ostati, osta bi, ma sad tamo nema nikoga, ćaća i mater umrli, a braća i sestre se razišli po svitu ki i ja."
Poslije nekoliko sati vožnje Marko se uvjeri da to meni dobro ide, pa se provozamo malo kroz grad, a onda dođemo na Bačvice i vozamo uličicama. Kad dođem do neke raskrsnice Marko kaže:
-"Žmigavac, desno."

Karijera - Putovanje u osrednjost (21-25)

- 21 -

U poduzeću se stalno radilo na nekim usklađivanjima sa ZUR-om. Uvođenje stimulacije u raspodjelu osobnih dohodaka tražilo je nabavku satova za evidenciju dolaska na posao i odlaska s posla za one koji su radili osamsatno radno vreme od 7 do 14 sati, a zakašnjenja su se novčano kažnjavala skidanjem stimulacije. Nisam bio oduševljen s tim, em što nije bilo tih satova za nabaviti pa su uveli knjige potpisa koje je šef službe potpisivao u određeno vreme tačno u minutu, a svi poslije njega potpisani bili su tretirani kao zakašnjeli, em što se tako za sitnicu, minut-dva, znalo gubiti i po pet posto plaće, a u mojoj službi bilo je dosta žena koje su kroz jutro razvozile djecu po jaslicama i vrtićima i koristile po par autobusa, pa hoćeš nećeš morale su kasniti, najviše radi lošeg gradskog prevoza. A za naše male plaće to je bio veliki iznos, pa sam izbjegavao potpisivati tu knjigu tačno u sekund. Ali se tako nešto uvjek pročuje, pa je dalo idealnu priliku Banu Jerku da me potajno kontroliše i da to iznese na stručnom kolegiju kod direktora:
-"To ne može ovako, kod Mile njegovi službenici dolaze kad ih volja, a ja svoje kažnjavam zbog minut zakašnjenja! Treba nabaviti satove i gotovo. Ja neću da mene moji psuju, a njega da hvale kako je uviđavan!"
-"Vidio sam da me kontrolišeš i sad te pitam otkud ti pravo, na osnovu čega i ko ti je to naredio? Koliko znam ja ti nisam podređeni, a niti ću biti, a ti špijuniraj kad i koliko te volja. Drugo, satova zasad nema, a kad ih bude ja ću ih nabaviti, a ako ne vjeruješ raspitaj se gdje treba i vidit ćeš da stoji naša otvorena narudžba, i to smo gotovi. A treće je, ja ne namjeravam za minut-dva zakašnjenja kažnjavati ženu koja je juče radila i popodne i tako danima, a niti joj je plaćen prekovremeni rad niti dati slobodni dani.Četvrto, ja sam krojio pravilnik i mjerodavniji sam od tebe da tumačim njegovu suštinu i intencije, a suština je da se to primjenjuje na neopravdana učestala zakašnjenja kod iste osobe, a ne da se za svaki sekund zakašnjenja radi kašnjenja vlaka ili autobusa ljudima skidaju plaće. Samo vi sitničari gledate čistu formu i na osnovu "strogosti" u njenoj primjeni gradite autoritet, a ne znanjem i radom. A kada si ti primjenio korektor za kvalitet rada u svojoj službi? Pravnici ti gube svaki spor na sudu, a to je koliko ja poznajem željezničke propise,a poznajem ih dobro, prava umjetnost. Kadrovici ti pišu rješenja zbrda-zdola i meni dostavljaju od petog do desetog, a trebaju do prvog u mjesecu, pa da ljudi ni krivi ni dužni ne bi gubili na plaći ja ih moram u službi dva puta obračunavati. Tako, da znaš ubuduće, vodi računa o svojoj službi,a ne o mojoj, svak za svoje je odgovoran i plaćen. A kad smo kod toga, zašto sam ja još v.d., dali i to ovisi o meni ili tebi i tvojoj službi?"- kontriram mu u jednom dahu.

Karijera - Putovanje u osrednjost (16-20)

- 16 -

Oko deset sam nazvao Rodilište da vidim šta je novo s bebom.
-"Možete doći po nju, sve je u redu, kontrolni nalaz je dobar." - reče mi sestra preko telefona.
-"Odlično, dolazimo!" - laknu mi i skočih s katrige.
Zpvem Dušana i kažem mu da možemo po bebu.
-"Znam, sad mi je javila Marija, taman sam te htio zvati." - reče on - " Gdje da dođem?"
-"Dođi u Omišku da uzmem opremicu, pa ćemo od tamo u Rodilište." - rekoh mu.
-"Dobro, čekaj me tamo." - reče on - " Odmah dolazim."
Uz pomoć Miličinih uputa spakujem opremicu i kao kroz san slušam njene savjete i upozorenja da dodro, dobro pazim kako ću bebu držati, i da pripazim da se ne prehladi, uguši, i ko zna šta je još govorila, a meni je to prolazilo kroz uši mada sam stalno ponavljao isti odgovor:
-"Znam, tako je, hoću, ne boj se..."
Dušan se nije ni parkirao, a ja sam već bio kod bjlog "Renoa 12":
-"Idemo, sve jo ovdje šta treba." - rekoh mu, sjedoh u auto i stavih opremicu u krilo.
-"Pa, kako si Miško?" - otegnu on pitanje, dali radi pažnje na vožnju ili radi nelagodnosti koju je prouzročio dok sam bio u Vojsci, nisam obraća pažnju.
-"A vidiš, u strci, i ovdje i u firmi, svuda problemi." - odgovori nepovezano.
-"Dobro, sad je s bebom sve u redu, a šta je to u firmi?" - raspituje se on.