- 51 -
Tako sam se odmarao i lječio desetak dana, a nakon kontrole kod specijaliste na Internoj klinici krenuh na posao. Učini mi se da nisam ni bio odsutan, isti problemi, isti ljudi, ista svakodnevnica. Tu me zateče i poziv da dođem na raspravu u vezi stana na Sud udruženog rada za tri dana po tužbi Borzića Lovre i Josipa (Joze) Grančića.
Zovem Bana da vidim tko vodi predmet u pravnoj službi, a on mi potvrdi, odranije rečeno, da je zadužena Birđa Križan:
- "Ona je zadužena za to, reći ću joj da danas navrati kod tebe i da se dogovorite oko nastupa na sudu." - nešto mi se dodvorava.
- "A jesi li vidio ovih dana Borzića i Grančića, šta oni kažu?" - pitam ga, čuo sam odranije da je to ustvari sve njegovo maslo.
- "Odavno nisam, a i tada usput, ma nisu me poslušali ni prije tužbe, kako bi sada?" - neodređeno će on.
- "Samo me interesira zašto tužbama nije obuhvaćen i Delija, kada je za nas obojicu išlo sve isti dan i na isti način, mada je i tada Delija prošao u mojoj zavjetrini?" - bockam ga.
- "A šta ja znam, to je njihova stvar, tu ja ništa ne mogu!" - brani se on podižući glas.
- "Ne paprišti se, znam ja Jerko, zanš i ti, ali neka, neće vam uspjeti." - rekoh mu i poklopih slušalicu.
Birđa je došla za desetak minuta noseći hrpu papira u debeloj fascikli vezanoj šarenim kurdelama:
- "Poslao me direktor Ban da se dogovorimo oko taktike na sudu, ja sam se pripremila, a da znate i Vi šta i kako trebamo raditi."
- "Ti znaš svoje, ja znam svoje, otvorimo karte, biće sve lakše i brže, važi?" - rekoh joj.
- "Tu imam Statut, pravilnike, odluke RS-a, Stambene komisije, a evo i mog koncepta za sudsku raspravu." - pruži mi dva lista papira ispisana rukom.
